Quos amor verus tenuit, tenebit.

Zemun, 8 časova. Vozač drndave 15tice kao da je znao da kasnim na prvi čas, kod geografičara koji izbacuje svakog ko pokuša da udje nakon njega, i namerno, da bi me iziritirao išao je brzinom 10 na sat. Kunem vam se, da sam trotinetom pošla u školu stigla bih na vreme! Uglavnom, ulazim u hol, a tamo 10 osoba iz mog odeljenja. Zakasnili, naravno. Izbačeni, naravno. Posedali na stepenice koje vode na 1. sprat, poredjali su se prema lokacijama stanovanja. Banovci na vrh stepeništa, Novi Beograd na sredinu, i Batajnica pri dnu. I ja, nesrećnica iz Zemuna koja živi na 15 minuta od škole. 
Elem, sedoh ja medju Novi Beograd, čisto da čujem tračeve iz blokova.
-Jaoo, si čula da se ona Comi iz šezdes' prvog jug smuvala sa Kićom iz jedanes' c ? A oni likovi sa Fontane ga peglali pre nedelju dve kod Opštine.. Ma haaos, gde je njega našla, nema ni metar i po kad se popne na klupu.. -
Isključujem se, ni Comi, ni Kića, a ni likovi s Fontane mi nisu zvučali poznato. A ni zanimljivo. Par stepenika niže, Bataja city živo diskutuje o nekoj žurci. Uključujem sonde na levom uvetu.
Dve od njih četiri koje su sedele, najbolje drugarice koje se pljuju za sve pare iza ledja, delile su svoje iskustvo sa žurke 26tog avgusta u klubu 'Pozitiv' ( 1 lokal na Makiškoj strani , Ada Ciganlija).
-Išle smo ona i ja, i njih brda još, bili smo ispred kluba jer nismo imali karte, al ono moja šveca je u šemi s likom iz obezbeđenja pa je pustio mene i nju u gornji deo kad je krenula pena, znaš koje ludilo nisi svesna! Tamo sve likovi '93, '92, mene startovao neki matorac devedeseto godište.-
I onda čujem svoj glas. Jezik mi je uvek bio brži od pameti.
-Je li M., a šta je tako zanimljivo na tim žurkama a? Besplatno piće pa ćeš da se 'odvališ kao dupe' , nađeš lika koji će da padne na tebe jer imaš dekolte do pupka , povataš se s njim i nikad ne saznaš ni ko je zapravo?-
I pogleda M. mene, dobro me je odmerila dok joj se na licu čitalo 'Kakav štrebos, nikad neće znati šta je zabava!' 
-Kad bi pristala da ideš bar na jednu s nama videla bi šta je život.- reče ispod glasa, dok se koleginice parti manijaci kikotaše.
Draga mi drugarica iz ekipe Novi Beograd, prevrnu očima. 'Pusti budalu' čitala sam joj s usana. 

Čitav sledeći čas sam razmišljala u tome. Da li sam ja zaista zaostala u razvoju, ili sam previše staromodna, i ne mogu da zamislim sebe u ogromnim štiklama na nekoj žurci gde za 500 dinara dobiješ neograničeno piće, okružena polupijanim klincima koji jedva čekaju da odrastu? Zašto bih odabrala druženje sa ekipom u Zemunskom parku, pored pozivnice za elitnu žurku u nekom od klubova? 
Uglavnom, trpela sam besne poglede gospodjice M. par časova, dok se nije oraspoložila kada joj je drug iz susednog odeljenja dao popust na kartu za otvaranje novog kluba, neka Opera. A čitav čas računovodstva je provela kokodačući o tome kako nema šta da obuče. 

Moja generacija je u totalnom raspadu.